Sergej Karmanski
Selenča u praistoriji
Selenča se, kao i druga sela u Bačkoj i celoj i Vojvodini, nalazi na zemljištu bogatom sa aspekta arheologije. Iako do danas na ovom području nije izvršena rekognoskacija, niti bilo koje drugo sistematsko istraživanje, zahvaljujući slučajno pronađenim ostacima keramike iz bakarnog i bronzanog doba, vidimo da je Selenča i njena okolina imala stanovnike još u davnoj prošlosti, pre više milenijuma. Moguće je da je na ovom prostoru život postojao već u kamenom dobu, ali iz tog vremena, za sada, ne postoje materijalni tragovi.
Prva arheološka nalazišta iz okoline Selenče, osim onih koji su se nekada nalazili u školskoj zbirci, poreklom su iz selenačke Pustare [fragmenti keramike i sekira od probušenog kamena] a pronašao ih je na svojoj njivi Juraj Beređi. Tu se nekada nalazilo naselje [nekoliko kuća?] iz bakarnog doba, tačnije pre 3500 godina.
Arheološka nalazišta u Selenči
Postoje i drugi slučajni arheološki pronalasci. Štefan Kesler–Pišta na svojoj parceli na Teleku izorao je veću količinu halštatskej keramike i keramike iz bronzanog doba. Ova parcela nalazi se na uzvišenju, tako da bi selo, koje se ovde eventualno nalazilo, bilo zaštićeno od izlivanja Dunava, čiji je nivo u to vreme bio visok, i koji je plavio parcele koje bi se nalazile na nadmorskoj visini nižoj od 80-82 metara. Na ovom uzvišenju takođe je postojalo naselje iz kasnog srednjeg veka. Ovde je pronađen oštećeni gvozdeni mač, koji prema tipu datira iz 13-14. veka.
Posebno je značajan pronalazak iz neposredne blizine Selenče. To su grobovi iz perioda seobe naroda, doba 1. AVARSKOG HANATA [640. godina naše ere].
Za vreme okupacije, 1943. u selenačkom ataru [tada Bácsujfalu] vršila se melioracija. Prilikom kopanja kanala pronađeni su grobovi [nekoliko grobova] sa raznim predmetima. Parcela, na kojoj se kopao kanal, pripadala je Rimokatoličkoj crkvi. Neki predmeti, pronađeni u grobovima, odneti su u Istorijski muzej u Budimpešti. U pratećoj dokumentaciji piše da ti predmeti potiču iz groba presečenog kanalom.
Materijal, koji je stigao u muzej u Budimpeštu, bio je raznovrstan. Neki se predmeti mogu svrstati među raritete, pošto su izrađeni od zlata. Sa ciljem da spomenute grobove detaljnije istraže Istorijski muzej u Budimpešti je u Selenču poslao arheologe Nandora Fetiha i Janoša Kalmara, kojima se priključio i Deže Calanj iz Segedina. Ovi arheolozi su u Selenči utvrdili da je pomenuti materijal poreklom iz različitih delova kanala, ali nisu mogli da utvrde gde se nalaze raskopani grobovi. Detaljnom selekcijom pronađenog materijala izdvojili su pronalaske, koji potiču iz avarskih grobova. Posebnu grupu čine predmeti pronađeni u bronzanom kotliću. Napravljene su probne sonde, na mestima gde je bio pronađen kotlić, ali se utvrdilo da tamo nema tragova sahranjivanja. Detaljnije istraživanje lokaliteta tada i nije bilo moguće zbog velike količine iskopane zemlje nabacane uz kanal. Na tabeli 1 i 2 nalaze se kao ilustracije slike nekih predmeta pronađenih u ovim grobnicama i delova konjska opreme izrađeni od zlatnog lima.
U Selenči je još jedan pronalazak i lokalitet takođe slučajno otkriven. Zbog verodostojnosti podataka i okolnosti u kojima je ovaj lokalitet otkriven, zamolio sam gospođu Dušanku Trajković, kustosa muzeja u Somboru, suprugu pokojnog arheologa Čedomira Trajkovića, koji je izvršio iskopavanje u Selenči, da na osnovu postojećeg dnevnika napiše članak o ovom istraživanju. Članak u skraćenoj formi sa ilustracijama, koje sam dobio, prosleđujem bez intervencija u tekstu.
U avgustu 1981. godine prilikom kopanja rupa za postaljanje stubova čardaka za kukuruz u dvorištu Štefana Durandzija u Selenči, Čajakova 69, otkrili su veću količinu latenske keramike. Arheolog-amater Sergej Karmanski iz Odžaka je o ovome obavestio muzej u Somboru. Ovo je mesto odmah posetio, uz saglasnost Pokrajinskog zavoda za zaštitu kulturnih spomenika u Novom Sadu, arheolog Čedomir Trajković. Zaštitu, iskopavanje i istraživanje ovog lokaliteta preuzeo je i izvršio muzej u Somboru od 21. do 23. avgusta 1981. Gradski muzej u Somboru obezbedio je sredstva za ovo istraživanje a ljude za fizičke poslove dala je Muzejska sekcija iz Selenče.
