Kultura
Pozorište u Selenči
Slovacima na ovim prostorima u njihovom opstanku bitno je pomogla urođena istrajnost, radnost, marljivost, upornost, vera u sebe i strpljivost u svakodnevom dostizanju njihovih ciljeva. Dvestapedeset godina Slovaci na ovim prostorima uspešno odolevaju jezičkoj asimilaciji - ne samo da su očuvali svoj jezik i običaje, nego su od samog dolaska težili njihovom razvijanju i obogaćivanju. Osim sticanja materijalnih dobara, značajni cilj u životu naših predaka bilo je opismenjavanje i širenje kulture. U izolovanoj seoskoj sredini, kakva je bila Selenča u prošlim vekovima, obrazovanje nije išlo čak do takvog nivoa kao u drugim slovačkim mestima...
Istorija školstva v Selenči
Selenča je selo sa specifičnom strukturom stanovništva koje je mahom evangelističke ili katoličke veroispovesti. To je, kao izuzetno važna činjenica o specifičnosti ovog sela, uvek podrazumevalo uzajamnu konfesionalnu toleranciju kao garanciju zajedničkog života, napretka i prosperiteta stanovništva i samog sela. U prošlosti su postojali pokušaji podstrekivanja konfesionalne netrpeljivosti a samim tim i nesloge među stanovništvom Selenče od strane onih koji ništa dobro nisu želeli ni građanima, ni selu uopšte.../p>
Kamerni hor Zvona
Poučeni knjigom knjiga, kažemo da je na početku bila Reč. Reči se kao novinar klanjam koristeći je kao instrument, kao sredstvo dodira sa svojim čitaocem. Uostalom, ko bi mogao bolje da argumentuje značaj sopstvene profesije od novinara i pisaca navedenom biblijskom tvrdnjom? Čini se da niko… Pa, ipak… Ne, ne osporavam početnu prisutnost Reči. Dokaz za to neka bude postojanje ovog kamernog hora, ali čini mi se da je pravednije ako uz Reč navedena stoji i Pesma koja izvire iz jednostavnosti ljudske radosti. Radosti što jesmo, što pronalazimo smisao u činjenici sopstvenog postojanja…
Zapisi o najstarijim muzikantima - muzičarima u Selenči
Ako razmislimo o istoriji našeg naroda u Selenči nemoguće je ne primetiti da je njegov svakodnevni život bio ispunjen radošću i veseljem za koju su, pored ostalog, zaslužni muzičari, ili kako ih mi u Selenči zovemo “muzikanti”. Najstarije podatke o našim “muzikantima” sakupio je violinista Jozef Čapanda. Priča se da su među najpopularnijim muzičkim grupama slovačkih sela u Vojvodini bile upravo grupe iz Selenče, koje su nazive dobijale po imenu svog vođe, odnosno primašu npr. Fađoševa banda, Trpkova banda ili Kesler-Francijeva muzika, Čapandova muzika…
Umetnost u Selenči
Likovna umetnost u Selenči je prvobitno nastajala kao narodno stvaralaštvo. U prošlosti su priliku za ispoljavanje svog talenta imale, pre svega, zanatlije, ali su i ostali žitelji Selenče izražavali svoj umetnički dar ukrašavanjem svojih kuća i ulepšavanjem životne sredine. U oslikavanju kuća koristila se slovačka narodna ornamentika. Građevinari su koristili razne vrste reljefa koje su onda domaćini oslikavali. Ovakvi plastični ukrasi javljali su se, pre svega, oko prozora. Ukrasna ornamentika koristila se i u uređenju kuća. Ukrašavala su se ognjišta i zidovi...
…slušate Radio Bač, emisiju na slovačkom jeziku…
Prilog o radiju u Selenči pišem sa posebnim uživanjem, pošto sam u ovaj medij uložio veliki deo sebe. Zato neću biti skroman i pokušaću da dočaram nastanak radija u Selenči od same svoje ideje. Kada sam se vratio iz vojske, gde sam vojni rok proveo kao radiotelegrafista 1966, odmah sam se zaposlio u Osnovnoj školi u Selenči. Te jeseni smo sa Jozefom Keslerom, učiteljem i Štefanom Keslerom, trgovcem osnovali ogranak bačkog radio kluba “Nikola Tesla”. Iz Bača smo dobili neke vojne [trofejne] radio stanice. Aktivnost kluba se razvijala i broj članova mladih radiotelegrafista je rastao. U to vreme klub u Baču pripremao se da se svojim građanima obrati preko radio talasa. Tada je svako selo težilo osnivanju sopstvene radio stanice...